PWL VISION

oftamološka ordinacija

  • Pristupačne cene
  • Stručno osoblje
  • Prijatan ambijent
  • Veliki izbor ramova

Saznajte više

Adresa

Naziv: Optika PWL VISION

Ulica: Vojvode Mišića 18

Grad: Šabac

Drzava: Srbija

Radno vreme

Ponedeljak - Petak

08.00 – 20.00

Subota

08.00 – 15.00

Nedelja

ne radimo

Kontakt

Telefon: 015/355-001 ; 015/355 451

Mobilni: 064/884 09 27

E-mail: pwlvision@gmail.com pwlvision@ptt.rs

Terenska služba

Mobilni: 064 884 09 45

E-mail: pwlvision.oko@gmail.com

Bolesti oka

Proverite vid vašeg deteta

Ako pažljivo posmatraju svoje dete, roditelji mogu primetiti da nešto nije u redu, ali samo ako znaju na šta treba da obrate posebnu pažnju.

Tako se rano mogu otkriti različiti problemi s vidom: razrokost, kratkovidost, dalekovidost.

Nekada se verovalo da su novorođenčad gotovo slepa. Danas je poznato da je vidna oštrina šestomesečne bebe 0.05 (5 %, Chavass's ) normalne vidne oštrine, da vidna oštrina u trećoj godini dostiže 0.4-0.5 (40-50%) i da dostiže normalnu vidnu oštrinu odraslog čoveka između četvrte i pete godine života.

Tako se normalno razvija vidna oštrina kod dečaka i devojčica. Nažalost 20-30% ima neku smetnju (refrakcionu grešku najčešće), a lakše poremećaje nije uvek jednostavno otkriti. Dete se retko žali na probleme jer ni ne zna da ih ima, misleći da svi vide isto tako, zato je blagovremen odlazak kod oftalmologa najbolje rešenje.


Kako uočiti smetnje

Pažljivim posmatanjem roditelji kod svog deteta mogu primetiti sledeće...

1. Glava deteta je stalno nakrivljena. Razlog mogu biti smetnje u položaju očiju tj. razrokosti kada dete pomera glavu u jednu stranu da bi izbeglo duple slike.

2. Na izletima ili šetnjama na prepoznaje stvari koje mu pokazujete ili se stalno sudara sa preprekama, kao da ih ne vidi. Najverovatnije je kratkovido.

3. Dok crta, gotovo dodiruje papir nosićem. I u ovom slučaju je najverovatnije reč o kratkovidosti.

4. Kad gleda TV sve se više približava istom.

5. Kad mu prilaze sa strane, reaguje samo ako prilazite s desne strane, a sve pokrete sleva ne primećuje, ili obrnuuto. Mogući razlozi su da ne vidi na jedno oko (slabovid ) ili je vidno polje jednog oka suženo.

6. Često se žali na glavobolje, naročito posle igranja sa sitnim predmetima, slaganja slagalice ili gledanja slikovnice. Možda čak i ne želi da se igra s takvim predmetima jer hoće da izbegne neprijatnost. Najverovatnije je reč o dalekovidosti : sve što je daleko vidi jasno dok ga posmatranje objekata na blizinu umara.

7. Oči su mu crvene i suzne. Ne podnosi svetlost, često žmirka i trlja oči.

Ako je prisutno bilo koje od gore navedenih ponašanja ili simptoma obavezno posetite svog oftalmologa koji je jedino stručan da razjasni situaciju i, po potrebi, preduzme odgovarajuće lečenje.


Normalno građeno oko i refrakcione greške

Dalekovidost, kratkovidost i astigmatizam:

Kod normalno građenog (emetropnog oka ) imamo takav odnos između moći prelamanja (svetlost prelamaju rožnjača i sočivo) i veličine oka (prednje-zadnjeg dijametra ) da se svetlosni zraci koji dolaze do oka, posle prelamanja od strane rožnjače i sočiva, seku i padaju na mrežnjaču (makula-centar najjasnijeg vida).

Kod dalekovidosti (hypermetropia) prelomljeni paralelni zraci se fokusiraju iza mrežnjače, dok kod kratkovidosti (myopia) mesto fokusiranja je pre mrežnjače.

Postojanje astigmatizma predstavlja situaciju kod koje imamo dve tačke fokusa koje odgovaraju glavnim prelomnim meridijanima. Sve ove refrakcione greške se uspešno koriguju naočarima i/ili kontaktnim sočivima.


Neka flaster na oku bude privlačan

Detetu treba pomoći da lakše prihvati zatvaranje jednog oka flasterom koje omogućava forsirano gledanje otvorenim okom.

Ukrasite flaster pre nego što ga zalepite. Na primer, nacrtajte na njemu nešto ili dajte detetu da ga ukrasi po želji.

Zalepite flaster na oko i mališanovoj omiljenoj igrački. Tako će lakše podneti stavljanje flastera.

Najvažnije je da flaster smatrate normalnim, baš kao i pranje ruku ili zuba. Ako dete vidi da se roditelji ponašaju uobičajeno, lakše će se navići na novonastalu situaciju.


Kako izabrati prve naočari

Naočari dovode do popravljanja vida i ne smeju da ometaju dete u igri i zato moraju da zadovoljavaju sledeće uslove...

Moraju biti odgovarajuće veličine ( ni velike ni male), urađene od strane iskusnog optičara koji ih je izradio tačno po receptu oftalmologa.

Postoje razne vrste ramova i dioptrijskih stakala i njihov izbor zavisi od potreba koje treba da zadovolje ali i isto tako i da budu bezbedne za nošenje.

Dobar optičar će podesiti naočari da lepo naležu na nosić, da ne spadaju tj. napraviti ih da mališanu budu prijatne za nošenje.


Strabizam (razrokost)

Strabizam ili razrokost je poremećaj položaja očnih jabučica i vidne funkcije kod koga nije moguće obe vidne linije istovremeno usmeriti prema tački koja se fiksira. Normalno, kada se gleda neki predmet, slika oba oka simultano pada u tačku centralnog vida u oku. Bilo koje odstupanje od paralelnog položaja oba oka naziva se strabizam.

Uzrok nastanka

• Senzorni uzroci - ako se na oba oka stvaraju slike suviše različite da bi se mogle sjediniti. Svaka očna bolest može uzrokovati strabizam, npr. zamućenje rožnjače, urođena katarkata, bolesti mrežnjače i propadanje vidnog živca. Važni su i optički činioci: dalekovidost i kratkovidost na jedno oko.

• Anatomski uzroci - suženje kostiju oko oka (kraniostenoze), preveliki razmak između očiju (hipertelorizam), promene u mišićima - njihovim pripojima, razvijenosti, dužini i jačini.

• Inervacijski uzroci (poremećaji nervnog tkiva) - mogu biti poremećaji akomodacije i divergencije, slabo spajanje slika ili centralni poremećaji u mozgu. Dalekovido oko prejako akomodira pa može nastati tzv. akomodativni strabizam. To se javlja kod dalekovidosti srednje jačine , kod manjih dalekovidosti nalaze se skriveni strabizmi. Kod kratkovidih osoba postoji sklonost divergentnom strabizmu jer oni ne moraju akomodirati na blizinu da bi oštro videli. Kod visoke kratkovidosti javlja se konvergentni strabizam jer te osobe moraju sve da približe očima da bi videli. Strabizam se može naći kod dece koja su prebolela upalu mozga (encefalitis).

Podela

• Konkomitantni strabizam - skretanje oka je jednako u svim smerovima pogleda, svi očni mišići normalno funkcionišu, a postoji samo poremećaj položaja očiju. Dakle, pokretljivost oka je normalna. Konkomitantni strabizam može biti urođen ili nastaje rano u detinjstvu, do treće godine.

• Kod paralitičkog strabizma oko zaostaje u smeru paralizivanog mišića. Veličina skretanja oka se menja, a ugao je veći u smeru delovanja paralizovanog mišića i pri fiksaciji bolesnim okom.

Prema položaju oka, razlikujemo

• konvergentni strabizam (ezotropija) kod koga je jedno oko skreće put unutra

• divergentni strabizam (egzotropija) kod kojeg je skretanje oka prema spolja

Telo razvija zaštitne mehanizme od strabizma:

• potiskivanje ili supresija: najjednostavniji način borbe protiv dve različite slike jeste ignorisati jednu od njih. Potiskivanje (supresija) se ogleda u vidu supresijskog skotoma ( tačkasti ispad vida) koji je uglavnom smešten u centralnom delu vidnog polja

• anomalna retinalna korespondencija (ARK) nastaje zbog toga što obe slike ne padaju na centralnu tačku vida mrežnjače (retine). Centralna tačka zdravog oka i tačka na periferiji mrežnjače dobiju zajednički vidni pravac i ponašaju se kao korespondentne tačke. Na taj način se dve slike preklapaju i spajaju u jednu.

• slabovidost (ambliopija) razvija se kod dece koja za gledanje koriste samo jedno oko, dok se slika iz razrokog oka zanemaruje. Zato na zanemarenom oku slabi vid. Ovaj proces je različit od potiskivanja. Potiskivanje se pojavljuje jedino kada se oba oka koriste u isto vreme, dok se slabovidost razvija u zanemarenom oku. Ako se strabizam razvije nakon 8. godine, npr. zbog paralize očnih mišića, nijedan od ovih mehanizama se ne razvija i čovek ima diplopije (duple slike).

Lečenje

Terapija strabizma i slabovidosti može biti hirurška i konzervativna, koja uključuje zatvaranje oka flasterom, naočare, prizme i vežbe. U lečenju strabizma i slabovidosti najpre treba postići normalan vid na oba oka, zatim naočarama ili hirurškim zahvatom ispraviti strabizam, što je preduslov za postizanje normalnog binokularnog vida.

Prvo se određuju naočare s optičkom korekcijom koja daje najbolju vidnu oštrinu. Kada se dete privikne na naočare sprovodi se atropinizacija i okluzija (zatvaranje) vodećeg oka i pleoptičke vežbe ako su moguće. Vežbe se sprovode pomoću posebnih aparata: pleoptofor, centrofor i separator, eutiskop.Prizme se koriste da bi se zraci svetla usmerili i razvio binokularni vid. Lečenje prizmama traje mesecima, pa i godinu, dve.

Tek ako konzervativna terapija nije uspešna može se razmišljati o hirurškoj.


Katarakta

Kataraktom nazivamo svako zamućenje sočiva. Katarakta je strukturna, fizička, biohemijska i optička promena u očnom sočivu, koja menja transmisiju i refrakciju svetlosnih zraka narušavajući oštrinu i definisanost lika na retini. U narodu je poznata kao siva mrena i najčešći je uzrok slabog vida.

Učestalost

Najčešće se javlja kod starijih osoba, kod ljudi starijih od 65 godina 45,9%, a praktično sve osobe starije od 70 godina imaju određeni stepen zamućenja sočiva.

Uzrok nastanka

Uzroci katarakte su različiti: oboljenje majke ili ploda tokom trudnoće ( urođene katarakte), genetski poremećaji (juvenilna katarakta), hronična oboljenja organizma (dijabetes), dugotrajna upotreba nekih lekova kao što su kortikostereoidi, dejstvo jonizujućeg zračenja, usred očnih oboljenja kao što je glaukom, povrede oka ali je najčešći uzrok nastajanja katarakte proces starenja.

Klinička slika

Katarakte mogu biti morfološki veoma različite, počevši od sitnih tačkastih zamućenja pa sve do totalnog zamućenja sočiva. Mogu biti stacionarne - podrazumevaju ona zamućenja koja u toku života ne progediraju (u većini slučajeva to su urođene katarakte); i progredijentne - zamućenja sočiva koja tokom vremena progrediraju (najčešće staračka katarakta - cataracta senilis, kao i traumatska, usled zračenja, dijabetična, tetanična, komplikata, i dr). Simptomi uključuju: zamagljen vid, probleme projektovanja svetlosti, blede boje, lošiji vid noću, dvostruki ili višestruki vid, učestalu potreba za promenom naočara ili sočiva.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze i pregleda oftalmoskopom.

Lečenje

Jedini način lečenja katarakte je hirurškim putem. Metode hirurškog načina lečenja su intrakapsularna, ekstrakapsularna ekstrakcija (klasična operacija), fakoemulzifikacija ( operacija laserom). Danas se može smatrati savremenom i pouzdanom metodom je fakoemulzifikacija ultrazvukom,. Intervencija traje oko 10 minuta u lokalnoj anesteziji a pacijent je sposoban da napusti kliniku već posle 30 minuta. Uporedo sa trendom "laserske" operacije katarakte ide i trend ugradnje fleksibilnih mekih intraokularnih sočiva a trenutni trendovi u svetu idu u pravcu tehnološkog usavršavanja sočiva.

Indikacije za operaciju katarakte je redukcija vidne oštrine na 0.7 koja značajno otežava čitanje i vožnju jer sa sobom nosi i pad kontrasnog vida i osećaja za boje. Takvi pacijenti imaju i teškoće pri kretanju, naročito niz stepenice što je čest uzrok teških povreda, pa ih treba na vreme poslati na operaciju.


Glaukom

Glaukom je bolest koju karakteriše progresivno oštećenje nervnih vlakana mrežnjače I očnog nerva. To su strukture oka koje su zadužene za prenos svetlosnih signala do centara u mozgu u kojima se formira slika predmeta koje posmatramo.

Posledica oštećenja nervnih vlakana je postepeni ali progresivni gubitak vida. Nelečeni glaukom u uznapredovaloj fazi dovodi do potpunog gubitka vida.

Imajući to u vidu kao I činjenicu da je glaukom nezgodan za dijagnozu jer ne daje nikakve simptome sve do uznapredovalog stadijuma bolesti, on je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu.

Najčešće je posledica povišenog očnog pritiska, obično kad su njegove vrednosti više od 21 mmHg. Očni pritisak zavisi od produkcije očne vodice I njene evakuacije iz oka. Ukoliko se naruši ravnoteža između stvaranja očne vodice I njenog oticanja iz oka dolazi do povišenja očnog pritiska. To je najčešće posledica otežanog oticanja očne vodice kroz trabekularnu mrežu, specijalizovan sistem za drenažu očne vodice. Povišeni pritisak zatim dovodi do oštećenja nervnih vlakana mrežnjače.

Simptomi glaukoma

Na početku bolesti nema nikakvih simptoma, tako da se glaukom često naziva tihim kradljivcem vida. Kako bolest napreduje, osoba koja boluje od glaukoma može primetiti da njen periferni vid slabi. Objekti direktno ispred I dalje se dobro vide, ali objekti sa strane mogu da se slabije vide ili uopšte i ne vide. Ukoliko se ne preduzme lečenje vremenom dolazi do potpunog gubitka perifernog vida I ostaje samo centralni vid (takozvani tubarni vid). U tom stadijumu pacijent se zbog gubitka perifernog vida teško kreće samostalno. Kao poslednji stadijum javlja se i gubitak centralnog vida što dovodi do slepila.

Dijagnostikovanje glaukoma

Kod glaukoma pacijenti primete da je došlo do oštećenja vida tek u odmaklim stadijumima bolesti, kad već postoje značajne promene na mrežnjači, odnosno na samom optičkom nervu. Zato je neophodno naglasiti značaj ranog otkrivanja glaukoma.

To se postiže sledećim dijagnostičkim postupcima:

- Merenjem očnog pritiska: To je veoma bitan deo oftalmološkog pregleda, obzirom da povišeni očni pritisak prethodi mesecima, nekad I godinama, promenama na očnom dnu I u vidnom polju. Sve vrednosti preko 21 mmHg su suspektne I zahtevaju dalje ispitivanje na moguće postojanje glaukoma. Zbog podmukle prirode glaukoma svako ko dolazi na prvo određivanje naočara za čitanje (obično oko 45. godine) treba da izmeri i očni pritisak.

- Pregledom očnog dna: Ovim pregledom se utvrđuje postojanje promena na samom očnom nervu koje se javljaju kao posledica povišenog očnog pritiska. Pregled očnog dna se radi pomoću specijalne lupe pod biomikroskopom, pri čemu je neophodno proširiti zenice.

- Kompjuterizovanim vidnim poljem: Ovim postupkom se otkrivaju eventualni ispadi u vidnom polju koji su karakteristični za glaukom, a kojih pacijent nije svestan. Treba napomenuti, da iako se radi o subjektivnom testu koji zavisi od saradnje pacijenta I postojanja udruženih očnih bolesti (kao što je katarakta), ima veliku dijagnostičku vrednost.

Tipovi glaukoma

Dva osnovna tipa glaukoma uključuju primarni I sekundarni glaukom. Primarni glaukom je onaj kod kojeg ne postoji još neko (pridruženo) oboljenje oka dok je sekundarni glaukom posledica nekog postojećeg očnog oboljenja.

Primarni glaukoma se javlja u vidu:

Angularnog glaukoma (glaukom zatvorenog ili suženog komornog ugla) . Kod angularnog glaukoma postoji suženje ugla koji formiraju rožnjača I dužica, i kroz koji očna vodica odlazi iz oka. Ukoliko je on sužen dolazi do otežanog isticanja očne vodice. Pošto očna vodica slabije odlazi iz oka dolazi do porasta očnog pritiska.

Simpleks glaukoma (glaukom otvorenog komornog ugla): Ovaj tip glaukoma karakteriše širom otvoreni ugao između dužice I rožnjače a promene koje otežavaju oticanje očne vodice se nalaze u samoj trabekularnoj mreži (kao što je gore napomenuto, trabekularna mreža je odvodni sistem koji se nalazi u uglu između dužice I rožnjače I kroz koji otiče očna vodica). Rezultat je isti, povišenje očnog pristiska I nastanak glaukoma.

Normotenzivnog glaukoma: Ovaj oblik odlikuju promene karakteristične za glaukom u smislu oštećenja nervnih vlakana mrežnjače s tim što ne postoje povišene vredsnoti očnog pritiska.

Kod sekundarnog glaukoma očni pritisak je povišen kao posledica nekog drugog očnog oboljenja. Najčešća oboljenja koja dovode do glaukoma uključuju: šećernu bolest, povrede oka, upotrebu kortikosteroidnih preparata u vidu kapi, katarakte I druga.

Potrebno je pomenuti I kongenitalni glaukom kao poseban oblik glaukoma koji se javlja u prvim mesecima života I koji se javlja kao posledica poremećaja pri formiranju trabekuluma, odvodnog sistema za oticanje očne vodice. Najčešće se klinički prezentuje uvećanim očima (buphathalmus), primećuje se da detetu smeta svetlost I registruju se povišene vrednosti očnog pritiska. Nelečeno, oboljenje može da dovede do slepila još u detinjstvu.

Terapija glaukoma

Terapija glaukoma sprečava ili usporava nastanak daljih oštećenja nervnih vlakana mrežnjače I dalji gubitak vida. Međutim ona nije u mogućnosti da popravi već nastala oštećenja. To je još jedan podatak koji pokazuje da je kod glaukoma presudna rana dijagnoza I pravovremeno lečenje.


Alergije

Svrab, crvene, otečene, suzne oči mogu značiti očnu alergiju

Očne alergije

Očne alergije su često nasledne, i javljaju se zbog procesa vezanih za druge vrste alergijskih reakcija.

Kada se dešava alergijska reakcija, vaše oči mogu prejako da reaguju na neku supstancu koja se doživljava kao štetna, čak iako to možda i nije. Ove supstance se nazivaju alergeni.

Na primer, prašina koja je bezopasna za većinu ljudi može da izazove preterano lučenje suza i sluzi u očima preterano osetljivih, alergičnih osoba.

Alergije mogu izazvati i druge probleme, kao što je konjuktivitis (crveno oko) i astma. Kombinovane nosne i očne alergije uzrokuju stanje poznato kao rinokonjuktivitis.

Šta uzrokuje očne alergije?

Mnogi alergeni su u vazduhu, gde dolaze u kontakt sa vašim očima i nosem. Alergeni iz vazduha uključuju polen, buđ, prašinu i životinjsku perut.

Ostali uzroci alergije, poput određenih namirnica ili pčelinjih uboda, obično ne utiču na oči na način na koji to čine alergeni iz vazduha. Neželjene reakcije na određenu kozmetiku ili lekove, kao što su antibiotske kapi za oči, takođe mogu izazvati alergije oka.

Neki ljudi su zapravo alergični na konzervans u kapima za oči, kao što su one koje se koriste za navlaživanje suvih očiju. U ovom slučaju, možda ćete morati da koristite kapi bez konzervansa.

Simptomi i znaci alergije

Uobičajeni znaci alergije uključuju:

  • Crvene, otečene oči ili svrab očiju
  • Curenje nosa
  • Kijanje i kašljanje
  • Svrab nosa, usta ili grla
  • Glavobolja zbog zagušenja sinusa
  • Pored očiglednih simptoma, možete se osećati umorno i patiti od nedostatka sna.
Generalni pristup lečenju očnih alergija

Izbegavanje. Najčešći "tretman" je da se izbegne ono što izaziva vašu očnu alergiju. Svrab očiju? Oslobodite svoj dom peruti kućnih ljubimca i prašine i držite ljubimce dalje od nameštaja. Ostanite unutra sa klima uređajem kada ima puno polena u vazduhu. Koristite visoko kvalitetne filtere koji zadržavaju uobičajene alergene i često menjajte filtere.

Potrudite se da nosite naočare koje prijanjaju sa svih strana da zaštitite oči od alergena, i vozite sa zatvorenim prozorima tokom sezone alergija.

Lekovi. Ako niste sigurni šta je uzrok vaših očnih alergija, ili nemate sreće da ih izbegnete, vaš sledeći korak će verovatno biti lek za ublažavanje simptoma.

Lekovi na recept i oni bez recepta imaju svoje prednosti, na primer, lekovi bez recepta su često jeftiniji, a oni na recept su obično jači i mogu da budu efikasniji.

Kapi za oči su dostupne kao jednostavna sredstva za ispiranje, ili mogu da imaju jedan ili više aktivnih sastojaka, kao što su antihistamini, dekongestanti ili stabilizatori mastocita koji sprečavaju upalu. Antihistamini ublažuju mnoge simptome izazvane alergenima u vazduhu, kao što su svrab, vodenaste oči, curenje iz nosa i kijanje. Dekongestanti pomažu kod otečenih nosnih prolaza za lakše disanje.

Očne alergije i kontaktna sočiva

Čak i ako ste uglavnom uspešni u nošenju kontaktnih sočiva, sezona alergija može da učini da vam nošenje sočiva bude neprijatno. Alergeni iz vazduha mogu dospeti na vaša sočiva što izaziva nelagodnost. Alergeni takođe mogu da stimulišu prekomernu proizvodnju prirodnih supstanci u vašim suzama, koje se mogu vezati za sočiva i izazvati zamućenje i dodatne nelagodnosti.

Pitajte svog lekara o kapima za oči koje mogu ublažiti simptome i učine da vaša kontaktna sočiva ostanu čista. Određene kapi mogu da skinu boju ili oštete odeređena sočiva, tako da ima smisla da pitate pre nego što isprobate neki nov brend.

Druga alternativa su jednokratna dnevna kontaktna sočiva. Zato što ih menjate tako često, male su šanse da će ove vrste sočiva vremenom da razviju iritantne depozite i izazovu ili povećavaju nelagodnosti vezane za alergije.

Test za samoprocenu očnih alergija

Uradite ovaj test da vidite da li možda imate očne alergije. Uvek konsultujte svog lekara ako sumnjate da imate problem sa očima koji zahteva pomoć.

  1. Da li postoje alergije u vašoj porodici?
  2. Da li vas oči često svrbe, naročito tokom prolećne sezone polena?
  3. Da li vam je ikada dijagnostifikovan konjuktivitis?
  4. Da li ste alergični na neke životinje, kao što su mačke?
  5. Da li su vam često potrebni antihistamini i/ili dekongestanti da kontrolišete kijanje, kašalj i zagušenje?
  6. Kada ima polena u vazduhu, da li su vaše oči manje crvene i manje svrbe kada ostanete u zatvorenom prostoru sa klima-uređajem?
  7. Da li vaše oči počnu da suze kada nanosite određenu kozmetiku ili losione, ili kada ste u blizini nekih jakih parfema?

Ako ste odgovorili sa "da" na većinu ovih pitanja, onda možda imate očne alergije. Zakažite pregled kod oftalmologa da odredi najbolji način reagovanja.

Brendovi

Savršeno jasno!!!